Od onih sam žena koje izgledaju kao da joj godine, tri porođaja i razne životne teškoće ne mogu ništa.
Kada pravim kolače ne izbacujem decu iz kuće nego zovem i njihove drugare, pa im priredim nesvakidašnje druženje isprobavajući recepte.
Kada sam ostala bez posla počela sam da radim honorarno. Nisam se libila da vikendom dodatno zarađujem čisteći tuđe stanove i ako mi ljudi u neverici pruže krpu, kada dođem na dogovoreni posao.
Nasmejana sam i sasvim dovoljno često nadrkana, čisto da ljudi ne pomisle da sam luda. Kada se proderem i komšijski psi utihnu, ali kad tepam, taj glas miluje dušu i onom do tebe.
Kad opsujem, to bude tako sočno da se postidi i onaj što ne razume srpski, ali isto tako treba da prođe dosta vremena, da bi se nekom kome persiram obratila sa Ti.
Vole me i ne vole iz istog razloga, zbog te jake harizme i prosto iritirajuće pobedničkog stava prema svakoj prepreci.
Pa kažu, lako je njoj, vidi kako izgleda… A ne znaju da sam 3 puta, posle svake trudnoće, „skidala“ po 25 kg treninzima u kućnim uslovima i vojničkom disiplinom, sve dok ne vratim telo u devojačke farmerke.
ALI kada padne noć, ja imam rame gde se šćućurim, da smirim nemir u duši, koji se preko dana ne vidi na mom licu.
To je moja tajna iz koje crpim svu snagu i energiju: Volim i voljena sam.
Lidija Bizic 