Već od najranijeg perioda roditelji postavljaju decu pred ekrane: TV ekran, lap top ili PC, tablet, mobilni telefon. Da bi ih brže uspavali, više nahranili, lakše umirili, zamajali…

Sadržaj sa ekrana isključuje interakciju, detetu je sve servirano i ono ne mora da učini ništa, sve je šareno, puno boje i zvuka, slike se same smenjuju, i upravo je to ono što decu zaokupi. Mala deca imaju kratkoročnu pažnju i zato su potrebne česte promene da bi zadržali svoju pažnju na nečemu, shvatate da se to dešava na ekranima koji ih tako praktično zarobe i štetno utiču na celokupan razvoj deteta.

Dete se izoluje iz okoline i s vremenom to dete postaje nezainteresovano za dešavanja oko sebe, prestaje da se odaziva na ime, dobija različite simptome koji se u mnogome poklapaju sa simptomima autizma. Dete je zainteresovano samo za ekran i ne oseća potrebu da upoznaje svet oko sebe, nije zainteresovano čak ni da se kreće, otud zastoj u razvoju govora, u sazrevanju, ne uspostavljaju kontakt očima, ne gledaju u osobe koje im se obraćaju, ne gledaju u predmet koji im se pokazuje, ne odaziva se na ime, ne obraća nikakvu pažnju na roditelje, braću, sestre, ne pokazuje prstom, ne jede samostalno, ima problem sa spavanjem…

Neretko se dešava da dete progovori na engleskom jeziku, međutim, ono to čini mehanički i bez razumevanja, to su najčešće eholalije t.j. ponavljanje pesmica ili imitiranje zvukova likova iz crtanih filmova. Ta deca razvijaju svoj unutrašnji svet potpuno nezavisan od našeg stvarnog sveta i postaju „sanjari“.

Iz spoljašnjeg sveta najčešće niko ne može dopreti do njih, eventualno odaberu neku igračku ili predmet za koji se vežu i sa kojim se najčešće igraju nefunkcionalno (neprestano vrte točak autića, stiskaju parče tkanine, pertlicu i sl…)

Nemojte se plašiti da se uhvatite u koštac sa ovakvim stanjem Vašeg deteta. Prvo što treba da se uradi je da se detetu apsolutno ukinu svi ekrani. Koliko god to izgledalo nemoguće, jer dete burno reaguje kada mu oduzmete, baca se, vrišti.. Ne odustajte! Odlazak kod pedijatra, dečijeg psihologa pa i psihijatra je sled stvari koje Vam preporučujem. Oni će dalje sigurno da Vas upute na logopeda, koji je veoma značajna karika u ovom lancu koji treba Vaše dete da iščupa iz tog zatvorenog sveta. I nije nemoguće pobediti, uz logopedske tretmane, boravak u vrtiću koji je veoma bitan za razvoj detetove socijalizacije, boravak u prirodi, kao i svakodnevni rad kod kuće, vaše dete može dostići razvoj svojih vršnjaka i nadoknaditi propušteno.