Volim praznike.
Neradni dani, pa još spojeni s vikendom. Kakvo je vreme nije važno.

Svi smo kod kuće, zajedno. Obavimo nabavku za nekoliko dana unapred. To su naši dani, naše vreme. Radost. I ljubav, puuuno ljubavi.

Preselimo se svi u veliki dnevni boravak. Gledaju se „limunada“ filmovi, preslušavaju stari muzički hitovi i prepričavaju davni događaji. I grljenje, puuuno grljenja.

Obučeni apa-drapa i bezbrižni. Lenčarenje, maženje i glupiranje. I smeh, puuuno smeha.

Samo je tih dana dozvoljeno da se u dnevnoj sobi, na razvučenoj garnituri jedu najsočniji topli sendviči i palačinke. Kuća miriše na kokice i bombone. I sreća, puuuno sreće.

Zarozan tepih, ispod kreveta pošutirane papuče i patofne. Svuda šareni papirići i kese. I mrvice, puuuno mrvica. I fleke, puuuno fleka.

Pa kad popizdim trećeg dana i rasteram sve na posao, u školu, u vrtić, opičim muziku koju JA volim, pa otvorim onaj sakriveni čips i limenkicu piva.

E taj after party nema cenu!