Odem juče na predavanje jednog našeg poznatog Life coachera i odlučim da svakog jutra pred ogledalom ponavljam afirmacije.

Ustanem jutros, jedva se iskobeljam iz kreveta. Sa jednom papučom na nozi odćopam do kupatila. Usput se sapletem o dečje patofne, podignem nečije smotane čarape. Stignem do lavaboa, bosom nogom stanem na mokro i stresem se od hladnoće.

E onda se pogledam u ogledalo i vidim svoje izgužvano lice, poput one teget suknje na falte, koju sam onomad nosila uz pionirsku maramu i kapu.

I mislim se, kakve afirmacije, kojepičkematerine, za početak ujutru ogledalo da me ne dočeka u kući. 😵