Ja, kad rešim da preuredim kuću, prvo godinu dana ranije vidim tapete na koje otkinem skroz. Onda ih nekoliko meseci tražim po farbarama, knižarama i nađem na netu. Saznam kako da ih se dokopam, poručim ih, sačekam još nekoliko dana da one stignu, platim ih i preuzmem.

A onda dođem kući smorena jer sam usput dobila bolju ideju. 

Isto tako kupujem i hleb.

Ne pitajte me kako sam izabrala muža.

Jučerašnji dan mi se završio kasno iza ponoći, uz popizditis propraćen nesnosnim svrabom i bujicom psovki, a sve to izazvano onim nekada vrlo popularnim ćebadima, koji su sa jedne strane od „prave Merino vune“.

Ne znam šta mi bi da to izvučem iz nekog šteka, kad znam da vunu nikada nisam trpela. A i linja se toliko, kada bih znala da predem i pletem , mogla sam bar 1 šal da napravim.

A današnje jutro? Ah, pa bez dva odlaska u radnju ništa. Naravno da sam prvi put zaboravila novčanik.

Dobro jutro….