Evo jedan recept za brz, jeftin i ukusan ručak, koji miriše na detinjstvo. Ko je na bilo kakvoj redukciji ishrane, nek odma’ prestane da čita.

Potrebno je:
– Otprilike jedan štap sušene kobasice (najbolja je domaća, u nedostatku iste kupite na pijaci kod domaćina što prodaju sušeno meso, u najnesrećnijem slučaju može i Levačka, ima da se kupi u marketima)
– oko 1 kilogram (belog) krompira, (beli krompir se lepo raskaša, a može i roze ako je takva situacija, ako vas pak potera maler pa nemate dovoljno jedne vrste krompira, izmešajte beli i roze, al je gotovo tek kada je roze krompir skuvan)
– 2 do 3 velike kašike brašna
– ulja toliko da prekrije dno šerpe
– nekoliko lovorovih listova
– začine: Biber, so, mlevenu i tucanu papriku stavljate po ukusu (ja ne štedim, pravim se da sam zaboravila pa roknem još jednom sve)
– oko 200 ml mleka

U veeeeliku šerpu, stavite ulje da se zagreje, ubacite prethodno isečenu kobasicu, kada kobasica pusti boju i fino se pecne, odmah dodajte sve zacine i lovor ( i mešajte), vratite na vatru na kratko , promešajte da se svi začini smuljaju, dodajte brašno (ako je vatra prejaka, sklonite šerpu sa šporeta samo na kratko da ne zagori i dobro promešajte pa vratite na šporet). Dodajte oko litar i po vode (hladne, mlake ili vrele, sve jedno) i pustite da zapeni čorba, Dodajte krompir isečen na krupne kocke i nek se kuva dok se krompir ne skuva. Ja volim i duže da kuvam, da krompir dodatno zgusne čorbu. Na kraju dodati mleko.

Servirati vrelo uz debelo sečeno parče hleba. Dosipati dok se ne onesvestite.

Prijatno!

*Jedina mana ovoj čorbi je što nije ukusna kad je podgrejana.

Ne znam kako je kod vas, ali mi, Bižići, kad idemo u kupovinu to su čitave strategije.

Srednje dete i ja uvek kujemo plan kako brže da stignemo do kase, pa se uglavnom razdvojimo da neko čeka red na prerađevinama, dok jedno meri voće i povrće, a neko cupka u redu na kasi i čeka da mi ostali donesemo šta ćemo da kupimo.

Nekad se i pravimo da nepostojimo, dok prodavačice vrište kada u market utrči naš ljubimac, koji nas je pratio iako nismo hteli da ga povedemo.

Uvek se neko od nas izgubi među gondolama i to je svaki put moj suprug … tako da sam upravo shvatila da je njega sramota i da se on to sakriva od nas!