Koliko su prestupna godina i 29. februar oduvek bili fascinantni ljudima, govori i priča o najpopularnijem superheroju Supermenu , koji je rođen kao  Kal – El , po zemaljskom kalendaru baš 29. februara, na planeti Kripton. Njegov otac, naučnik Džor-El ga kao bebu staru nekoliko dana, šalje raketom na Zemlju i to samo par minuta pre nego što je uništena planeta Kripton. Bebu pronalazi sredovečni bračni par Kentovih, usvajaju i daju mu ime Klark Kent. Odrastajući, ovaj dečak prepoznaje svoje nadljudske moći, koje kasnije koristi isključivo za dobrobit čovečanstva.

Možda ne baš kao gore pomenuti superheroj, ali ipak ljudi rođeni 29. februara su neobični i drugačiji, ako ni po čemu drugom, onda po tome što rođendan slave svake četvrte godine. Ako ćemo da se našalimo, možemo reći da punoletstvo proslavljaju u svojoj 72. godini.

Međutim, rođeni 29. februara kažu da im je rodjenje na ovaj datum donelo više poteškoća nego radosti. Imaju probleme sa već komplikovanom administracijom i papirologijom, jer osiguravajuće kuće, banke i veće organizacije ne priznaju 29. februar kao zakonski validan datum rođenja. U tim situacijama, ljudi koji su rođeni tog datuma, praktično su primorani da izaberu između 28. februara ili 1. marta, kao datuma rođenja. Većina elektronskih servisa i sajtova, čak i ne nude 29. februar kao opciju za datum rođenja.

Na pet miliona osoba, samo je jedna rođena 29. februara!

Nekada je postojao strah da decu rođenu 29. februara prati loša sreća, a danas naprotiv mnogi veruju da su deca rođena tog dana „izabrana za nešto veliko“. Za njih se kaže da imaju snažnu intuiciju, da su posebni i multitalentovani.

Poznate ličnosti rođene 29. februara su: rimski papa  Paul III , italijanski kompozitor  Gioacchino Rossini, grčki pisac (dobitnik Nobelove nagrade) Giorgos Seferis, američki glumac Dennis Farina, američki reper i glumac Ja Rule…

Evropska organizacija za retke bolesti je 2008. godine, simbolično odredila 29. februar kao Dan retkih bolesti.

Šta je prestupna godina?

Prestupna godina je ona godina koja ima 366 dana, odnosno ona u kojoj mesec februar traje 29 dana. To je svaka četvrta godina. Godine koje imaju 365 dana nazivaju se proste godine, a razlika je samo u tom jednom danu, koji se uvek nalazi na kraju februara meseca.

Olimpijske igre se održavaju svake četvrte, t.j. svake prestupne godine, pa tu godinu takođe nazivaju i olimpijskom.

Da bismo lako izračunali koja je godina prestupna, matematičari su nam dali jednostavan odgovor, prestupna godina je ona koja je deljiva brojem 4.

Zašto postoji prestupna godina?

Razlog postojanja prestupne godine je usklađivanje kalendarske godine sa astronomskom (solarnom) godinom. Vreme koje je potrebno da Zemlja obiđe oko Sunca je zapravo 365 dana i 6 sati ,pa da ne bi došlo do toga da Novu godinu dočekujemo u leto, svakoj četvrtoj godini je dodat još jedan dan.

Narodna verovanja o prestupnoj godini

Verovalo se da je prestupna godina baksuzna, pa da u toku te godine ne bi trebalo započinjati nikakve velike i ozbiljne poslove.

Nekada se mislilo da brakove ne treba sklapati u prestupnoj godini, jer neće dugo trajati.

Postojalo je verovanje da ne valja saditi voće u prestupnoj godini, jer te sadnice kasnije neće redovno rađati.

Stari su smatrali da čak i životinje rođene prestupne godine, budu bolešljive i slabe.

Decu rođenu 29. februara, zvali su prestupna deca. Verovalo se da tu decu neće pratiti sreća, pa su u prošlosti od matičara zahtevali da detetu kao datum rođenja upišu 28. februar ili 1. mart.

2020. je prestupna godina.

U njoj imamo ukupno 2 dana koji padaju na petak 13. Jedan je u martu mesecu, a drugi u novembru.