I tako još jednom da se posvađamo da l’ je Sv. Trifun ili Sv. Valentin, da unapred odbacimo sve osmomartovske čestitke (jer mi zaslužujemo pažnju svaki dan, a ne samo tad, zato najebe svako ko tad želi da nam pruži pažnju), pa takmičarsko izbacivanje fotki Uskršnjih jaja, nekoliko postova o tome zašto nemamo lovu za prvomajski roštilj, slikanje đačkih knjižica na kraju školske godine (a neko podmetne i sa polugodišta, ako je bolji prosek), fotke sa letovanja (u prvom planu preplanule noge, u daljini more), post o tome kako je brzo prošlo leto i nekoliko čestitki novim prvacima, neizbežni postovi o ajvaru, svađa oko toga zašto se u Srbiji sve više slavi Helloween, Božićne čestitke i zdravice (sve u stihu), slika novogodišnje jelke i očajavanje i oduševljenje (kako kome) zbog prvog snega (Ovo o snegu mož’ da bude pre,između ili posle Božića i Nove godine) pa svađa oko toga da l’ je Sv. Trifun ili Sv. Valentin…

Ah, taj februar!

Nakon zaglušujuće glasnog i neizmerno dugačkog Januara, stiže stidljivo i nenametljivo. Ima najmanje dana u godini, ali ume i on da se razvuče i otegne.

Najčešće je pominjan, opisan i opevan zbog omiljenog mačećeg perioda u godini (čitaj: iritirajućeg zavijanja mačaka).

Februar nam je podario sjajne ljude rođene tog meseca i zbog takvih ljudi mu opraštam svaki hladan dan, vetar i sneg pomešan sa blatom.