Tog sam leta sticajem čudnih okolnosti dospela na Rajac gde se organizovala kosidba i ogroman vašar. A na tom vašaru glavna atrakcija je bio ringišpil visok k’o Avalski toranj.

Ubede me ludaci da sednem na ringišpil, a ja sam od onih kojima je muka i kad liftom ide 2 sprata. U ta mlada vremena imala sam 47 kilograma telesne mase, što je bilo taman zgodno da me bacaju da uhvatim gumenu ćurku. Ko uhvati ćurku dobija glavnu nagradu (verovatno celodnevno besplatno vrtenje na ringišpilu).

Olakšavajuća okolnost bi bila bar to da sam znala pravila igre i razumela zašto se svi hvataju za moju ljuljaška i bacaju me. Ja se samo sećam vrhova krošnji, neba, kako sam umirala tamo gore i oživljavala da bih ponovo umirala. Ne sećam se koliko je trajala ta moja agonija, samo znam da posle svega, sat vremena nisam mogla ravno da hodam od vrtoglavice.

E, danas sam imala potpuno isti osećaj kada sam naglo ustala iz kreveta.Godine, šta li je…?