April !!! Gospodin April! Neodoljivi šaljivdžija! Šarmer okupan svežim mirisom proleća.
Onaj tip što latice pod noge baca. Vole ga svi!
Pojavljuje se sa velikim osmehom, raširenih ruku. April voli život! Ma, April slavi život! I šalu! I smeh, onaj glasan, neobuzdan smeh.
Kako da počnete da pijete 5 čajeva za redom…
Prvo vas, dok ste dete, nauče da je gre’ota bacati iće i piće.
Onda rodite troje dece, ako nećete tako, dovedite tuđu decu na čuvanje.
Muž vam zatraži čaj, vi mu (ga 
) sa zadovoljstvom skuvate.
Objašnjavate deci da je jako zdrav čaj od nane i sjajna kombinacija čaja od kamilice i keksa, kao da je divno mirisan onaj sa jabukom i cimetom.
Oni klimnu glavom, jer više ne mogu da vas slušaju.
Sa pobedničkim osmehom pripremite sve navedene čajeve, a za sebe odaberete zeleni.
U međuvremenu muž zaspe. Jedno dete urla kao da ćete kristalni penicilin da mu date.Drugo naprasno otišlo u toalet i ne izlazi. Treće prihvata, ali ostavlja čaj sa strane, dok se ne pretvori u Ice tea.
Vi popijete čaj od muža (mislim od kantariona, ali skuvan za muža), pa onda onaj namenjen najglasnijem detetu. Lupate na vrata toaleta dok pijuckate čaj tog zaključanog deteta. Zatim ispijate i svoj zeleni, jer zdrav je i dobar za mršavljenje i protiv toksina i tako to. Na kraju se hvatate za onaj što se u Ice tea pretvorio, jednim trzajem u stilu rakijaša iz lokalne birtije stučete i taj.
Nakon toga sedite k’o naduvena žaba, podrigujete na nos, pogled vam postaje vodnjikav, misli razvodnjene i shvatite da ste od tog dana počeli da pijete 5 čajeva za redom.
Previsok datum u mučenom sirotom februaru, mesecu nakon lažnoblještavoprazničnog januara. Jutro musavousrano.
Za ruku držim najmlađe mladunče svoje. Ćaskamo o lepom ponašanju dok šetamo ka vrtiću. A šetamo, ne zato što volimo i zdravo je i imamo previše vremena, već zato što prazan je rezervoar u našem četvorotočkašu, kom prokletom i registracija za koji dan ističe.
Sumorno jutro i ista lica ljudi koje srećemo.
A onda, prijatelji dragi, raziđoše se tamni oblaci, sunce se probi i baci snop zraka na presavijenu novčanicu, koja se izležava na trotoaru predamnom. Novčanica ljubičasta i vidim na njoj piše 500€!!!
Bog me pogled’o! Ne smem da poverujem očima svojim. Jesu l’ evri, sigurna nisam. U tri koraka, stižem do njih. Eeej u tri koraka stigoh do 500 evrića, nikad lakše, a?!
Uzimam ih i osvrćem se da proverim da li me neko gleda, al’ sve je pusto i bezbedno. Srce tuče da bubne opne vibriraju!
Znojavim rukama otvaram novčanicu… Kad, kur’moj prijatelji!!!
To je list iz blokčeta, sa odštampanih 500€ sa jed(be)ne strane. I tako dan postade još sumorniji…
Ali čuvam papir da zaHebem nekog sledećeg.
Musav, trapav i najčešće blatnjav. Gega se ovaj nesiguran gospodin, zna da nije omiljen. Ostavlja utisak najskromnijeg, sa lošim provodom u još uvek kratkim i tmurnim danima.
Tu je, bez nekog posebnog šmeka.
Međutim, daruje nam prve vesnike proleća: zumbule, lale i narcise.
Radujemo mu se daleko više nego njegovom prethodniku Februaru, posebno zbog toga što znamo da nakon njega dolazi neodoljivi Gospodin April.
I tako još jednom da se posvađamo da l’ je Sv. Trifun ili Sv. Valentin, da unapred odbacimo sve osmomartovske čestitke (jer mi zaslužujemo pažnju svaki dan, a ne samo tad, zato najebe svako ko tad želi da nam pruži pažnju), pa takmičarsko izbacivanje fotki Uskršnjih jaja, nekoliko postova o tome zašto nemamo lovu za prvomajski roštilj, slikanje đačkih knjižica na kraju školske godine (a neko podmetne i sa polugodišta, ako je bolji prosek), fotke sa letovanja (u prvom planu preplanule noge, u daljini more), post o tome kako je brzo prošlo leto i nekoliko čestitki novim prvacima, neizbežni postovi o ajvaru, svađa oko toga zašto se u Srbiji sve više slavi Helloween, Božićne čestitke i zdravice (sve u stihu), slika novogodišnje jelke i očajavanje i oduševljenje (kako kome) zbog prvog snega (Ovo o snegu mož’ da bude pre,između ili posle Božića i Nove godine) pa svađa oko toga da l’ je Sv. Trifun ili Sv. Valentin…
Nakon zaglušujuće glasnog i neizmerno dugačkog Januara, stiže stidljivo i nenametljivo. Ima najmanje dana u godini, ali ume i on da se razvuče i otegne.
Najčešće je pominjan, opisan i opevan zbog omiljenog mačećeg perioda u godini (čitaj: iritirajućeg zavijanja mačaka).
Februar nam je podario sjajne ljude rođene tog meseca i zbog takvih ljudi mu opraštam svaki hladan dan, vetar i sneg pomešan sa blatom.
Sedimo u pidžamama i jedemo smoki i jogurt, jednu od meni omiljenih iz ranga nenormalnih kombinacija za jelo.
Svi su negde, nas dvoje sami u toplom domu naše petočlane porodice.
On je najmlađi (čitaj: najslađi) član i ovo sjajno veče provodimo gledajući crtani film Scooby Doo na engleskom. Ja mu povremeno nešto prevedem, ali znate i sami da klincima u tom periodu prevod i nije potreban – sve kapiraju savršeno.
Usput ćaskamo o raznim temama. Između dve epizode pomenutog crtaća, punim ustima smokija, ovaj mali šestogodišnjak izgovara:
– „Ljudi žive na zemaljskoj kugli.“
Punim ustima smokija pitam:
– „A vanzemaljci?“
Spremno odgovara:
– „Na vanzemaljskoj kugli.“
I dok širom naše planete neko vodi ljubav, neko rat, a neko polemiku da li je Zemlja okrugla ili ravna, jedna majka i jedno dete provode nezaboravno veče rešavajući dugonerešive misterije.
*Volim svoj život…
Ovo uoči praznika, sakrivanje poklona od dece i uklanjanje tragova po kući, zahteva jednaku strategiju kao i briljantna akcija pljačke trezora.
🍬🎁🎈🍭🎀
Januar. Gospodin Januar. Hladan i svečan. Nestrpljivo iščekivan i dočekan. Simbolizuje sjaj, sreću i nove početke. Šeretski se smeši i stiže u velikom stilu.
Obećava mnogo i uglavnom ne pruži bogznašta. Neretko nas razočara, jer imamo od njega prevelika očekivanja.
Sa (pre)velikim brojem dana, možemo reći i predugačak. Uobražen i prepotentan, dosadi već tamo oko 15og, kad iskreno poželimo da se završi što pre.
Lidija Bizic 