Više me ne brine što zaboravljam da zaključam kuću, otkad redovno pokušavam da otključam tuđe automobile , misleći da je moj.

📘📚📔📐📏✏️📝☢️☢️☢️🤢
Najstarijem detetu objašnjavam matematiku,crtam, pišem… Pokazujem joj izračunavanje površine i obima pravougaonika.

Kao primer uzimam radni sto, pa npr. prozor…. Pa sve to lepo , pa figurativno, simbolično i uz glumu, dok penim kao epileptičan napad da sam dobila.

Njoj se šire zenice i skupljaju vidici . . . a onda izgovara: „Mama je l su dinosaurusi postojali pre, posle ili u isto vreme kada i Adam i Eva?“ 

Pa htedoh da priupitam, ima li neko od vas bromazepam viška…

I tako dok grickam neke grisinice i zalivam ih sokićem, setih se jedne situacije sa posla:

Ulazim u kancelariju i zatičem koleginicu kako kopa nešto po papirima, a tu je i klijent. Na stolu kesa sa kojekakvim sokićima, slatkišima…

Koleginica kaže : „Ovo je gospodin doneo za nas „.

JA ljubazno: „Jao, hvala, ali znate, pa niste trebali…bla…BLA..bla..BLA..bla…“

KOLEGINICA: “ Lidija, ne taj gospodin!“ .

Ja tražim gde ima mišja rupa da odem, da pobegnem, da me nema, u zemlju da propadnem , il’ da umerem , il’ bilo kako da nestanem i da prestane taj osećaj nelagode… 

Odlazi klijent iz kancelarije, koleginica se smeje, ja i dalje tražim mišju rupu…

Vraća se čovek, nosi još veću kesu od kese njegovog prethodnika…

Ja sklopih ruke, podigoh glavu i pomolih se Bogu da se odvali neonka sa plafona i da me usmrti istog trenutka.

Ne znam kako je kod vas, ali ova moja deca vikendom dobiju takav apetit, da ja ceo dan provedem ispred šporeta i samo iznosim na sto… 

Sad hoće da idu napolje. „E pa ne može! Taman vas nahranih, a vi bi da jurcate energiju da trošite. Svi na pod i bez suvišnih pokreta!“

Neupadljivog izgleda, a upadljivo glasna. Neprijatno prisna sa svakim i naravno pod odma’.

Voli vas, cmače, grli, obožava. Poredi vas sa ljudima koje ona neizmerno voli (pitanje je da li oni uopšte postoje).

Odmah prelazi na „ti„, oslovljava sa „Draga“ i „Srce“ i kad god se vidite k(L)aže da nikada bolje niste izgledali.

Opterećujuće uporna u insistiranju na druženje, da se okumite, da se posestrite. Deca da vam se druže, ljubimci da vam se upare, na bilo koji način da se (pri)vežete i „orodite“…

Uslovljavanje joj je jedan od načina da dođe do onoga što želi. Ljubopitljiva, o celom komšiluku sve zna, bolje se snalazi u tuđoj kući i od onih koji tu žive.

Vešt manipulator, izuzetno posesivna, ljubomorna, na kraju i zavidna.

Kad shvati da niste progutali udicu, okreće se i nestaje iz vašeg života. Pri svakom sledećem susretu, ponaša se hladno, a neretko i kao da se nikada niste poznavali.

Slatkorečive osobe, posle kojih ostaje gorak ukus u ustima…

Juče sam provela dan sa nekoliko divnih, potpuno različitih žena i njihovim porodicama. I znate šta?

To šta žene jedna drugoj ispričaju dok peku kolačiće i pijuckaju kafu, to je sva suština života. Koliko se otvorimo, bez obzira da li se vidimo tek prvi put, govori o tome da smo jedne drugima potrebne.

Istresle smo sve tu ispred nas. Sve o našim malim porodičnim razmiricama i velikim brigama, o dečjim nestašlucima, bračnim svađama.

Tu je bila gomila našeg ženskog nezadovoljstva, koje smo zajedničkim smehom očistile. I razumele se. Bile smo Prijateljice jedna drugoj. Odbacile smo osećaj suparništva i konkurencije. 

Taj osećaj bliskosti, poverenja i čistog razumevanja je beskrajno dragocen.

I zato, kad vidite onu za koju vam se čini da joj sve ide lako, uvek je nasmejana, sređena, nikada ne kasni, ne psuje i sve jebeno dobro uradi; nasmešite joj se i podržite je.

Jer je i ona juče imala teško usran dan, ali je danas ustala rešena da bude bolja Sebi i drugima. 

Da žena ženi ne bude vuk !

Evo jedan recept za brz, jeftin i ukusan ručak, koji miriše na detinjstvo. Ko je na bilo kakvoj redukciji ishrane, nek odma’ prestane da čita.

Potrebno je:
– Otprilike jedan štap sušene kobasice (najbolja je domaća, u nedostatku iste kupite na pijaci kod domaćina što prodaju sušeno meso, u najnesrećnijem slučaju može i Levačka, ima da se kupi u marketima)
– oko 1 kilogram (belog) krompira, (beli krompir se lepo raskaša, a može i roze ako je takva situacija, ako vas pak potera maler pa nemate dovoljno jedne vrste krompira, izmešajte beli i roze, al je gotovo tek kada je roze krompir skuvan)
– 2 do 3 velike kašike brašna
– ulja toliko da prekrije dno šerpe
– nekoliko lovorovih listova
– začine: Biber, so, mlevenu i tucanu papriku stavljate po ukusu (ja ne štedim, pravim se da sam zaboravila pa roknem još jednom sve)
– oko 200 ml mleka

U veeeeliku šerpu, stavite ulje da se zagreje, ubacite prethodno isečenu kobasicu, kada kobasica pusti boju i fino se pecne, odmah dodajte sve zacine i lovor ( i mešajte), vratite na vatru na kratko , promešajte da se svi začini smuljaju, dodajte brašno (ako je vatra prejaka, sklonite šerpu sa šporeta samo na kratko da ne zagori i dobro promešajte pa vratite na šporet). Dodajte oko litar i po vode (hladne, mlake ili vrele, sve jedno) i pustite da zapeni čorba, Dodajte krompir isečen na krupne kocke i nek se kuva dok se krompir ne skuva. Ja volim i duže da kuvam, da krompir dodatno zgusne čorbu. Na kraju dodati mleko.

Servirati vrelo uz debelo sečeno parče hleba. Dosipati dok se ne onesvestite.

Prijatno!

*Jedina mana ovoj čorbi je što nije ukusna kad je podgrejana.

Ne znam kako je kod vas, ali mi, Bižići, kad idemo u kupovinu to su čitave strategije.

Srednje dete i ja uvek kujemo plan kako brže da stignemo do kase, pa se uglavnom razdvojimo da neko čeka red na prerađevinama, dok jedno meri voće i povrće, a neko cupka u redu na kasi i čeka da mi ostali donesemo šta ćemo da kupimo.

Nekad se i pravimo da nepostojimo, dok prodavačice vrište kada u market utrči naš ljubimac, koji nas je pratio iako nismo hteli da ga povedemo.

Uvek se neko od nas izgubi među gondolama i to je svaki put moj suprug … tako da sam upravo shvatila da je njega sramota i da se on to sakriva od nas!

Svu sam zemlju u dvorištu izašovila, prevrnula, usitnila, izgrabuljala. Zasejala travu, orezala biljke, presadila staro cveće, posadila novo cveće …
Ruke mi ko u grobara, nokti ne postoje. A tako bih volela da imam damske izmanikirane noktiće, pa da mašem njima dok „objašnjavam“. Sve dok me ne blokirate da ih slikam za Fejs: onako prekrštene dlanove, onda kao držim knjigu, pa u ruci mi čaša s vinom, pa kao nešto pokazujem u daljini i tako baš imam ideje…al nemam nokte.
Aaliii eeevooo rešenjaaa! 
Ko ne provaljuje šta je na slici nek je primakne (popularno „zoomira“), a koga je mrzelo da se usredsredi na ovaj glup post, neće znati da je nasumice lajkov’o viršle sa noktima.