Nikada nisam slepo verovala u onu: „Iver ne pada daleko od klade“.Uvek su postojala i postojaće deca sjajnih ljudi koja izrastu u šljam, kao i potomci ološa koji osvetle obraz cele familije.
Pod raznim izgovorima ljudi neke laži imenuju „belim lažima“. Sve izgleda drugačije, u zavisnosti od toga kako servirate.
Kao što na primer kažu da je pasulj sirotinjska hrana, ajte razmislite još jednom.
I da ponovim: Sve izgleda drugačije u zavisnosti od toga kako servirate. 🤣🤩
Ja, kad uzmem da prezalogajim maslac i med („da premostim do ručka“),
uz to sama pojedem ceo hleb, po principu: Još samo jedno parče…
Ja, kad rešim da preuredim kuću, prvo godinu dana ranije vidim tapete na koje otkinem skroz. Onda ih nekoliko meseci tražim po farbarama, knižarama i nađem na netu. Saznam kako da ih se dokopam, poručim ih, sačekam još nekoliko dana da one stignu, platim ih i preuzmem.
A onda dođem kući smorena jer sam usput dobila bolju ideju.
Isto tako kupujem i hleb.
Ne pitajte me kako sam izabrala muža.
Jučerašnji dan mi se završio kasno iza ponoći, uz popizditis propraćen nesnosnim svrabom i bujicom psovki, a sve to izazvano onim nekada vrlo popularnim ćebadima, koji su sa jedne strane od „prave Merino vune“.
Ne znam šta mi bi da to izvučem iz nekog šteka, kad znam da vunu nikada nisam trpela. A i linja se toliko, kada bih znala da predem i pletem , mogla sam bar 1 šal da napravim.
A današnje jutro? Ah, pa bez dva odlaska u radnju ništa. Naravno da sam prvi put zaboravila novčanik.
Kad imaš kratku kosu, pa ta kosa počne da raste da gubi formu, izgleda baš neuredno.
Gledam se jbt, frizura nedajtibože i neizdrž me neki uhvatio da to sad odma’ bude kako valja.
U’vatim ja onu muževljevu mašinicu za šišanje, montiram neki nastavak na nju i povučem traku, pade kosa, ostade ćela… Ostade ćela jbt, šta sad!
Nemam kud nego da opičim i drugu stranu. Odradim ja isto to i sa druge strane, pogledam se, ne verujem. Ko ćelavoj da se popela crkotina na glavu.
Starija ćerka plače od smeha, mlađa od tuge. Šta je pičkavammaterina, šta vi plačete? One kažu, danas imamo roditeljski.
Trči, juri, zakazuj kod frizera da popravi, malo da izjednači ćelu sa strane sa tom gore ćubom što je ostala.
Dolazim kod frizerke, ispraznio se salon kad me videle mušterije. Frizerka hoće da mi popravi „frizuru“, al ne može da radi od smeha. Uzela telefon, pa slika. Pa šta slikaš mamumujebem, valjda slikaš posle kad završiš.
U javnosti, zbog dece furam vezanu maramu.
Odem juče na predavanje jednog našeg poznatog Life coachera i odlučim da svakog jutra pred ogledalom ponavljam afirmacije.
Ustanem jutros, jedva se iskobeljam iz kreveta. Sa jednom papučom na nozi odćopam do kupatila. Usput se sapletem o dečje patofne, podignem nečije smotane čarape. Stignem do lavaboa, bosom nogom stanem na mokro i stresem se od hladnoće.
E onda se pogledam u ogledalo i vidim svoje izgužvano lice, poput one teget suknje na falte, koju sam onomad nosila uz pionirsku maramu i kapu.
I mislim se, kakve afirmacije, kojepičkematerine, za početak ujutru ogledalo da me ne dočeka u kući. 😵
Lidija Bizic 