Nedelja je dan kada ih pustim da se razvlače po krevetima, a ja laganini odem u nabavku.

Usput se ispričam sa uličnim prodavcem duvana, izaberem meso za domaću supu kod pilićara, kupim jaja kod moje koke koja mi spakuje i jedno gratis. Dozvolim baki na pijaci da me odere za celer i zelen, kupim vruću pogaču sa susamom, izađem iz predugačkog reda u ledenoj radnji i tako ostanem bez šejka od šumskog voća, koji sam planirala da napravim.

Nakuvam ručak količinski za dva dana, uključujući i domaću supu, obećam palačinke koje ne napravim i bude mi lakše što su to ukućani zaboravili.

Muž mi skuva najbolju kafu na svetu, pa izađemo u dvorište da je zajedno popijemo, pa ja čekam njega, a on svog druga i onda ne popijem tu kafu. Sa decom igram Memorije, Ne ljuti se čoveče i slažem Puzzle, mazim, gnjavim, tepam.

Operem tri ture veša i izmišljam mesto gde ću da ga prostrem. Učimo engleski, čitamo, prevodimo, naučimo.

Provedem veče sa dugaricom i njenim drugaricama, razumemo se pogledom, smejemo se do suza i završimo ovu sedmicu na najbolji mogući način.